Slovenia, Macedonia, Montenegro

[Montenegro]

Fine.I tried to be nice,and you started insulting.
Don't try to make false history.I'm sorry,but evidence ain't going in your favor.If you have something smart to say,go on,so I can be convinced in Serb ideology.
And about what Vatican you talk?Don't speak nonsenses about our origin.
There are whole lot of things that prove our identity,sir,and you can not disapprove any.


A gosn Slobodane,kao prvo da kazem,nijesam "Milogorac".Svaki pravi Crnogorac nije DPS-ovac i Milov sljedbenik,kako da budemo sljedbenici covjeka koji nam unistava drzavu?
O kakvome Vatikanu ti?Dobro ti znas ko su i sta su Crnogorci,da su pravoslavne vjeroispovjesti i da ce tako i ostati.Ili mozda puno slusas Jovana Deretica,i njegovih teorija.Raspitaj se malo,kako se Srbi prodavase na izbore za DPS?Izvini,ali mi jos nijesmo spali na to da damo obraz za 50 eura.
Poceo si sa uvredama upucenim meni.To dobro pokazuje tvoje cojstvo.
Procitaj "Istoriju Crne Gore" iz 18 vijeka,ili poslanice Svetog Petra Cetinjskog.Da li ces naci nekih dokaza za tvoje i Seseljeve teorije?Hahaha,cisto sumnjam.

[crnitrn]

Fine.I tried to be nice,and you started insulting.
Don't try to make false history.I'm sorry,but evidence ain't going in your favor.If you have something smart to say,go on,so I can be convinced in Serb ideology.
And about what Vatican you talk?Don't speak nonsenses about our origin.
There are whole lot of things that prove our identity,sir,and you can not disapprove any.


A gosn Slobodane,kao prvo da kazem,nijesam "Milogorac".Svaki pravi Crnogorac nije DPS-ovac i Milov sljedbenik,kako da budemo sljedbenici covjeka koji nam unistava drzavu?
O kakvome Vatikanu ti?Dobro ti znas ko su i sta su Crnogorci,da su pravoslavne vjeroispovjesti i da ce tako i ostati.Ili mozda puno slusas Jovana Deretica,i njegovih teorija.Raspitaj se malo,kako se Srbi prodavase na izbore za DPS?Izvini,ali mi jos nijesmo spali na to da damo obraz za 50 eura.
Poceo si sa uvredama upucenim meni.To dobro pokazuje tvoje cojstvo.
Procitaj "Istoriju Crne Gore" iz 18 vijeka,ili poslanice Svetog Petra Cetinjskog.Da li ces naci nekih dokaza za tvoje i Seseljeve teorije?Hahaha,cisto sumnjam.

Ne moras da se trudis Titovo pionirce Milogorce te price smo slusali i slusamo od ostalih yabludelih brace (cro,bih,mac) vi ste malo yakasnili vis enije interesantno ! Radi mene budi i tajlandjanin i marsovac ako hoces ali poreklo ti srpsko crni kukavce! Kad bi te sad cuo Njegos glavu bi ti odrubio bez da se zamisli. Jadnicak u grobu se prevrce! Svi tvoji preci se dicili srpstvom a ti ustastvom. bicete gori nego hrvati jedete iz papine sake Da Bog Da vas kayna snasla najgora! Da ovo cuje Nikac od rovina zivog bi te odrao jado jedna!
Ala se poyivas na strucnjaka vala ne bih ni da komentarisem. I onu sektu CPC sto pravite i to je narucio vas otac iz vatikana da boga vam se seme zatrlo izdajnici!!!
"Ne bojim se od vrazjega kota,:
neka ga je ka na gori lista,:
no se bojim od zla domacega. "

[crnitrn]

"I'm not afraid of the devil's birth
even if they are numerous like a leaves in the forest,
but I am afraid from domestic evil "
Petar Petrovich Njegosh

[voo-yo]

If Montenegrins are Serbs,I am Clint Eastwood.We created state in 6th century,you created it in 7th.You call it "Serbian state" or "principality" or "country".Seriously?Why would we have state in Middle Ages,not unite with yours,and yet worse,why Duklja (Montenegro) was at wars with Rascia (Serbia)?Serbia after all,in 1180's,conquered it by war.And on modern history of ours.
First to make it clear.I am not follower of Milo,nor I will ever be.I won't talk right now about his mafia government.
Term of "Serbdom" was never known to Montenegrin people,until up about 1840's.You may put up falsificated letters from beyond that period,but that won't help,my friend.
"Serbdom" came with Vuk Karadzic,reformer of Serbian language,and with Ilija Garasanin,Serbian politician and Prime Minister.First target that started it was Njegos,Montenegrin Prince-Bishop.Of course Vuk was some time at him and he presented him his work "SERBS - Everyone and everywhere" ("Srbi svi i svuda") .That was,together with "Nacertanije" of Ilija Garasanin,first step that leaded to Serbicizing,or accepting Serb ideology.
Of course,under Vuk's influence,Montenegrin Prince-Bishop wrote famous book "The Mountain Wreath" .It is amazing piece of poetry,but what it contained lead to accepting of Serbdom.His sucessors,Prince Danilo and King Nikola also continued with ideology.Only at end of his life,after World War 1,when Serbian King,who was his grandson,forbidden him from coming back to Montenegro,he realised how fake these theories were.
Theories that Montenegrins are Serbs that came here after Battle of Kosovo are not true,because Montenegro (called Zeta at a time),already had Balsic dynasty ruling,and there were already many people and clans,of which we descend from.
Montenegrin people always knew who they are.Today,on Cetinje,center of Old Montenegro,everyone will tell you that they are Montenegrins,old men also.Only on north of Montenegro,there are "Serbs".
On this elections,Serbs also "sold themselves",they were bribed to vote for Milo.
Why do you want to appoint our history for yourselves?Probably because you were under Turks for 5 centuries,while down south,near the sea a handful of men lived free.
I lived in Montenegro,and I lived in Serbia,in Nis.People have different mentality,very different,that's for sure.I can't draw any similarities between them.
Please,stop doing this.We two are brotherly people,and I like Serbs,just don't make up what we really are.

Немам намеру да одговарам на ову новокомпоновану дукљанско-усташку пропаганду, већ ме само једна ствар занима. Пошто је ово пре свега јеврејски форум, да ли си овде због осећања пријатељства према том народу, жеље да их подржиш у њиховој борби или једноставно живиш да би се расправљао са Србима где год их нађеш на интернету као и остале усташе?

[Montenegro]

Немам намеру да одговарам на ову новокомпоновану дукљанско-усташку пропаганду, већ ме само једна ствар занима. Пошто је ово пре свега јеврејски форум, да ли си овде због осећања пријатељства према том народу, жеље да их подржиш у њиховој борби или једноставно живиш да би се расправљао са Србима где год их нађеш на интернету као и остале усташе?

Na ovom forumu sam prvenstveno zbog simpatija prema jevrejskom narodu i zbog mog interesovanja za judaizam.Nego ti meni reci odakle vama pravo da me nazivate ustasom?Samo iznesem par cinjenica a vi morate pocet s vrijedjanjem.Kakva vam je to kultura?Ja ne gajim nikakvu mrznju prema Srbima,jer oni su bratski narod,ali vi je gajite prema meni.

[voo-yo]

Na ovom forumu sam prvenstveno zbog simpatija prema jevrejskom narodu i zbog mog interesovanja za judaizam.Nego ti meni reci odakle vama pravo da me nazivate ustasom?Samo iznesem par cinjenica a vi morate pocet s vrijedjanjem.Kakva vam je to kultura?Ja ne gajim nikakvu mrznju prema Srbima,jer oni su bratski narod,ali vi je gajite prema meni.

Издајници немају браћу.

Govor Petra I Petrovića septembra mjeseca 1796.
održan Crnogorcima prije polasaka u boj
protiv Mahmud-paše Bušatlije na Krusima

Blagosobrani vojnici i hrabri vitezi,

Evo opet dođe vrijeme, da ponovimo naše snažne mišice nad krvožednim agarjanskim rodom! Evo, velim, opet dođe vrijeme, da pokažemo osvjedočenu slavu i hrabrost i dostojnu obranu naše slobode, koju su nam naši blaženopočivši predci vjerno dohranili. Mene vaša osvjedočena hrabrost kod Martinića uvjerava, da ćete još silniji i mužestveniji u ovom drugom sraženiju biti. Vaše su mišice već ogrezle u tekućoj krvavoj neprijateljskoj rijeki. Vas su neprijatelji kao ljute risove razjarili i u vama silni duh hrabrosti, duh vitežtva diše. Ustremite se na neprijatelja naše vjere, našeg predragog imena srbskog i naše dražajše voljnosti, učinite, slavni vitezi! da današnjim danom pokažemo to što će vi vječni spomen među rodom i potomstvom ostaviti. Danas sa radostnim čuvstvom očekuje naš mili rod vaše vitežke podvige vijencem pobjede uvjenčane čuti, a potom da vi dostojne pjesme spjevaju i vijence slave pletu. Ne uztežite u žestokoj bitki vaše krijepke mišice, koje su se navikle junački megdan dijeliti. Budite složni sad više no igda protiv našeg obšteg neprijatelja i učinite ono, što vi dostojno vašem imenu odgovara.

Vi i sami znate da su se Turci od vazda bojali, a i sad se boje Crnogoraca, boje se srbskijeh vitezova, koji nijesu vični svoju postojbinu ostavljati, a još manje crnim obrazom na svoj se dom povraćati.

Pomolimo se milostnome Bogu, koji je svoju blagodat nad nama ne jednom pokazao u krvavim sraženijama, pak će isti velikij i pravedni Bog opet svoju milost nad svojim vjernim i njega ljubećim sinovima pokazati. Spomenite Boga sa mnom zajedno, koji vi je vazda pomagao, pak će i sad.

9. septembar 1796.

ТЕСТАМЕНТ СВЕТОГ ПЕТРА ЦЕТИЊСКОГ

Тестамент Петра I

От нас владике Петра

Благородној Господи Духовнога и Мирскога чина Главарима и старјешинама и свему Народу Церногорскому и Бердскому Свесердо и најпотоње поздравље!
Сватко знаде и види, како сам ја од давнога доба и времена грохнуо и пануо, те не могу већ никуђ, нешто од старости, а највише од свакојаке муке и труда, које сам у весиј мој вијек за Народ Церногорскиј и Бердскиј подносио и за слободу Христијанске вјере и нашега отечества претерпио, чувајући народ и сиротињу како своју душу. Но то ја и сам видећи и познавајући своју слабост и болест неизљечиму и да ми се смерт приближила, написао сам нека потребита писма и књиге и наредио их све ђе сам имао што посилати да се посила по мојој смерти, тако и вама свијема, Народу Церногорскому и Бердскому, написах и оставих ову књигу, коју сви да чујете и добро разумијете пријед него ме укопате.
Молим свакога Церногорца и Берђанина, малога и великога, којему сам што сагријешио или какву жалост учинио, да ми свак опрости од свега сердца и душе, а такоја опраштам свакога малога и великога кои ми је гођ што сагријешио, просто да је од мене свакојему за довијек и на страшниј Божиј суд о второме Христа Бога пришествију.
Пак најпервиј свему народу чиним аманат и самосилнијем Богом овога свијета Творцом и свом силом небесном заклинам свеколико, да ме с миром у тишини и у љубави општенародској кротко укопате и ожалите, да не би ни кервник кервнику тадер герке ријечи проговорио.
Другу вас молбу молим и страшнијем и свемогућијем Богом заклинам, да на моје мертве перси вјеру задате и утвердите проза сву нашу земљу и Јепархију, проза све нахије, села и племена да нико никога низашто не тиче барем до Ђурђевадне, а до тадер надам се у Господа и Спаса нашега да ће вам начин живљења бити занаго учињен и суд у сву земљу Царскиј постављен, које самја у нашега ваздашњега Покровитеља и обранитеља Цара Русинскога испросио и исплакао, а то сам вама и попријед говорио некијема, да ја за вас и за наше обштенародско благополучије и добро живљење и брижим и работам, како и Бог знаде и како ћете и ви свиколици до мало времена знати и виђети.
Изван тога највише ве свакојега молим и све истинскијем Богом Вседержитељем заклинам и тежкиј Божиј и ваздашњиј аманет чиним и остављам, да Церковно добро и имуће, ђегођ је какво, не тиче нитко никада за васиј свијет и за сваку вашу срећу и поштење и да ми свако Церковно чељаде, калуђере, ђакове и служитеље моје и ваше, пазите и держите, како сам их ја истиј вазда пазио и держао, особито мојега Иванчика, а ја на моје мјесто насљедником управитељем и чуватељем од свега мојега и Церковнога чиним и остављам синовца мојега Рада Томова Петровића, у којега се надам да ће бити чојек од посла и од разума, коликоје преблагиј Отац Небесниј благоволио подарити, и којега Богу и Цару нашему и свему Народу Церногорскоме и Бердскому за вијека препоручавам свијем сердцем и свом душом.
Најпослијед још нешто да ви кажем и избистрим, о браћо и Народе Церногорскиј и Бердскиј! Ну чујте за вазда и узнајте од мене, кои ве нијесам никад лукавио и на злу срећу никога наводио, при смерти мојој објављујем вам и ову божију истину: како је ђетко лакомиј на лафу Мошковску, а не заслужујући је, мислио и зборио да ја изједох све и браћи подијелих што гођ новаца из Русије од Цара народу доходи, ема се свакиј вара и гријеши у то и ја вас вјерне и поштене, овијем путом на кои ћу за довијек, свакојега увјеравам, да од све лафе Мошковске, како се говори, ништа никуђ бестрега нијесам но етоје сва у готово и на гомилу, и да је она од Цара мени на образ и на расположеније по моијем молбама дата, а на ползу свега Народа Сербскога, него да те новце ни ја без велике преше и највеће нужде не пенџам, како и нијесам никуђ ни динара, до што сам на кулук земаљскиј похарчио, докле га опета силни а безумни љуђи не развергоше, за које ја остајем чист без прикојаса пред Богом и пред људма. Пак сам ја за те новце нашему Цару и Покровитељу писао, да учини он ка за своје аспре какву хоће наредбу и одговорио ми је, да хоће својега официјала овамо послати, кои ће и те аспре пријмити и харчити на суд кои ће он поставити у нашу земљу, и моја је највећа рана на сердцу, коју ћу и у гроб понијети, штоја то још не дочеках за живота свога, а како смо сви жуђели виђети.
Ако би се ко нашао у народу нашему да не пријми ове моје потоње ријечи и препоруке за истините, или ако не би све тако послушао како сва књига изговара, него би какву смутњу и раздор међу народом усудио се чинити словом или дјелом, тога свакојега, ко би гођ он био, мирскиј или духовниј, ја на самертниј час мој вјечноме проклетству и анатеми предајем, како њега тако и његов род и пород, да му се и траг и дом ископа и утре! Исто тако да Бог да и ономе, кои би вас од вјерности к благочестивој и Христољубивој Русии отлучити поискао и свакојему ако би се кои из вас Церногорацах и Берђанах нашао да помисли отступити од покровитељства и нада на једнородну и јединовјерну нама Русију, да Бог дајакиј те од њега живога месо одпадало и свако добро временито и вјечно отступило! Свијема, пак, добријема, вјернијема и кои гођ ово моје потоње писмо послушају и саверше да буде најусердније моје отеческо и Архијерејско благословеније от рода в род родов и во вјеки вјеков! Амин.
На подлинном собственнофамил--->щрнащ Его печат и подпис Его:

Цетиње 18. Октом. 1830. годишта. влад(и)ка ПЕТР с. р.

[Draughts]

Шта је овим Црногорцима, изгледа да су већи комплексаши и од Хрвата.

1921 године у Црној Гори је живело 92,6% СРБА па је тај број захваљујући огромним комплексима, претњама и тотално политизованом попису вођеног од стране шаке јада Црногораца, 1948 године абнормално смањен.

 Резултат, 27 година касније  број Срба "спао"  чак на мизерних 1,78% то јест Срби су морали да се изјасне као "Црногорци". Пошто је сада број оних у Црног Гори који се изјашњавају као Срби знатно већи од 1,78%  (1948), Црногорцима су изнова прорадили комплекси и сада измишљају нови "Црногорски језик" који је чиста смејурија и заправо ни не постоји већ су додали 2 измишљена слова која звуче крајње безвезе.

Иначе, према попису становништва у Књажевини Црној Гори, 1909. године Српским језиком је говорило 95% становништва.

Да, дотични Црногорац је на овом форуму баш због "интересовања за јудаизам". Бога питај одакле је тај дошао овде да провоцира.

[voo-yo]

Шта је овим Црногорцима, изгледа да су већи комплексаши и од Хрвата.

1921 године у Црној Гори је живело 92,6% СРБА па је тај број захваљујући огромним комплексима, претњама и тотално политизованом попису вођеног од стране шаке јада Црногораца, 1948 године абнормално смањен.

 Резултат, 27 година касније  број Срба "спао"  чак на мизерних 1,78% то јест Срби су морали да се изјасне као "Црногорци". Пошто је сада број оних у Црног Гори који се изјашњавају као Срби знатно већи од 1,78%  (1948), Црногорцима су изнова прорадили комплекси и сада измишљају нови "Црногорски језик" који је чиста смејурија и заправо ни не постоји већ су додали 2 измишљена слова која звуче крајње безвезе.

Да, дотични Црногорац је на овом форуму баш због "интересовања за јудаизам". Бога питај одакле је тај дошао овде да провоцира.

Не можеш то да објасниш "комплексима". Нису то никакви комплекси, већ завера веома моћних скупина људи. Комунистима и Ватикану су Срби већ дуго времена кост у грлу, и пошто виде да Срби тешко савијају колена пред њима, решили су да нас распарчају и униште. Доћи ће на овај форум ускоро и неки "Војвођанер" који ће нас учити правој историји, називаће нас различитим али братским народом, и објашњавати како имамо потпуно различит менталитет од њих.

[Draughts]

Не можеш то да објасниш "комплексима". Нису то никакви комплекси, већ завера веома моћних скупина људи. Комунистима и Ватикану су Срби већ дуго времена кост у грлу, и пошто виде да Срби тешко савијају колена пред њима, решили су да нас распарчају и униште. Доћи ће на овај форум ускоро и неки "Војвођанер" који ће нас учити правој историји, називаће нас различитим али братским народом, и објашњавати како имамо потпуно различит менталитет од њих.

Па наравно да не може разлог смањења броја оних који се изјашњавају као Срби бити сама чињеница да неко има "комплексе". Наравно да се на првом месту зна шта је комунизам и његове последице, то са комплексима је само фигуративно речено.

ДеСрбизација у Црној Гори је деценијама у пуном јеку.

 
"Njeguši su jedno od najsvetijih i za Crnogorce najznačajnijih mesta. Tu je nastala dinastija Petrović, na Njegušima je rođen i veliki Njegoš, "tamo se vazda rađalo, živjelo i umiralo u časti i poštenju". Bilo nekada, sada je drugačije. Godine, nova vremena i novi običaji, ili interesi, doneli su u Njeguše mržnju prema nečemu što je, reći će vam svaki Srbin iz Crne Gore, najcenjenije bilo u Njegušima; donelo je mržnju prema srpstvu i Srbima. Milo Kadija, čuli ste sigurno, isterao je iz svog restorana Kadmi, na Njegušima, Veselinku Rajković koja je tu svratila sa petoro dece da ručaju. Društvo im je pravila i jedna monahinja Srpske pravoslavne crkve. Čuvši da su Srbi, Milo ih je izbacio napolje.

 

Više od tog fašističkog ispada gade mi se reakcije koje, ovim povodom, dolaze iz Crne Gore, ali i iz Srbije. Mislim na ono: To je izolovan slučaj; Ma pusti budalu, takav je on oduvek; Crnogorci vole Srbe; Mi smo jedan narod; Srbi i Crnogorci su braća... Ništa od ovoga nije tačno, Milo Kadija nije budala, ovo nije izolovan slučaj, a Srbi i Crnogorci nisu braća. To je nekada, istina, bio jedan narod, ali kako se stvari odvijaju, kako vreme prolazi, Srbi će kroz, uzmimo, desetak godina, u Crnogorcima dobiti najveće mrzitelje. Mrtva trka sa Hrvatima.

Sklapanje očiju pred istinom vodi u još veći problem. Krajnje je vreme da se umesto gornjih "objašnjenja" otvoreno kaže da u Crnoj Gori brže od korova buja antisrpstvo. Crna Gora se, ako je neko zaboravio, 2006. godine, odvojila od Srbije, osamostalila, na talasu antisrpstva, priči o vekovnoj ugroženosti, na širenju straha da će Srbija progutati Crnu Goru, satrti je u crnu zemlju, napraviti od nje malu srpsku avliju.

Pre dvadesetak dana na Cetinju, prilikom jednog sportskog susreta, gostovanja košarkašica iz Beograda, domaća publika je horski urlikala: "Srbe na vrbe!". Niko nije reagovao. I tada se čulo: To je izolovan slučaj.

Nije izolovan slučaj; mržnja prema Srbiji i Srbima dohranjuje se u Crnoj Gori godinama, vrlo precizno i pedantno. To rade najviši državni funkcioneri, na čelu sa Rankom Krivokapićem, predsednikom Skupštine Crne gore, to je državna politika.
Početkom ove godine najpoznatiji (i najcenjeniji) crnogorski pisac Andrej Nikolaidis objavio je tekst u kojem, toga se sigurno sećate, žali što jedan slučaj zabeležen u Banjaluci nije okončan likvidacijom tadašnjeg predsednika Srbije, Borisa Tadića, premijera, Mirka Cvetkovića, ministra Dačića, predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. Na reagovanja iz Srbije ustao je spomenuti Krivokapić, čiji je Nikolaidis službeni savetnik, i odbacio svaku mogućnost da se bar izvini nekome u Srbiji.

U državnom aparatu, diplomatiji, sudstvu, policiji... Crne Gore, nema Srba. Ako ste Srbin pre ćete u Crnoj Gori dobiti premiju igara na sreću nego mesto u državnom aparatu. Crnogorska država vodi nekoliko procesa protiv sveštenika Srpske pravoslavne crkve, sa ciljem da ih protera iz zemlje, jer, eto, nemaju dozvolu za boravak.

U slučaju Mila Kadije država nije reagovala. A trebalo je? Naravno, da zatvori restoran; pokrene proces protiv Mila zbog širenja rasne mržnje i netrpeljivosti, izloži ovu bitangu medijskom ruženju, rezolutno izađe sa stavom da to nije Crna Gora, da se Crna Gora stidi zbog Mila Kadije. To bi se, u normalnim okolnostima, očekivalo od Podgorice.

A Beograd? Kako je on reagovao? Nikako. Ni slova, ni jedne jedine službene reakcije. Nešto je prozborio Aleksandar Čotrić, iz nadležnog odbora Skupštine Srbije, ali zar je to nivo sa koga se država oglašava u ovakvim situacijama.

Držim da je ambasador Srbije u Crnoj Gori ovim povodom morao da ode u Vladu Crne Gore, uloži protestnu notu i traži objašnjenje. Taj se nije ni oglasio. Kao da ga nema. Čije on interese brani u Podgorici, ko ga tamo i zbog čega drži?

Rečeno je bezbroj puta, ali ponoviću: drugi nas cene onoliko koliko mi sami sebe cenimo. I za kraj iznosim podatak koji vam, možda, nije poznat, a vrlo je inspirativan za razmišljanje: na popisu stanovništva održanom u Crnoj Gori, na samom početku 20. veka, 97 odsto stanovnika izjasnilo se kao Srbi. Da vam pomognem; u međuvremenu ovim prostorima protutnjao je komunizam."

[Montenegro]

Nista nisu Srbi zrtve,naprotiv.Srba imas koliko hoces,a sjever,Niksic i Podgorica vrve od srpstva.To sto neko zeli da ih prikaze kao zrtve,druga je stvar.Narod vise voli vjerovat da su njegovi preci neki junaci sto prezivjese Kosovo,nego obicni ljudi.
Ni ja,a ni vi necete nikad dokazati narodu svoje misljenje.On ce biti stalno podijeljen,i tako ce da propada.
I ako biste po ovoj vasoj istoriji,da su Crnogorci zapravo bili neki Srbi iz Crne Gore,tu dolazi do izrazaja ona vasa "Ne daj Boze da se Srbi sloze",jer se nesta ne slagase s ovima iz Crne Gore.Za primjer uzmite onaj rat iz 1862,kad ovi iz Srbije pogazise svoju rijec o vojnoj pomoci i kad "ispalise" ove iz Crne Gore.
Sve i da su te velike srpske teorije tacne,da su Crnogorci Srbi,ovi bi neki rekli da su Crnogorci najveci Srbi,i da je njihova istorija blistava a junastvo neizmjerno,dok bi velika vecina rekla da Crnogorac nije nista veci Srbin od ostalih,e to tek ne bi bilo uredu,jer ta srpska Crna Gora cuvala je cast i slobodu,dok je ostatak tog nekog srpstva bio pod osmanskim jarmom.
A da je mentalitet drugaciji u nekim mjestima,za to sam barem 100 posto upravu.Dok razlika naprimjer,izmedju zapadne Srbije i Crne Gore ne moze da se primijeti,razlika izmedju Crne Gore i juga je ocigledna,to pouzdano znam.

Шта је овим Црногорцима, изгледа да су већи комплексаши и од Хрвата.

1921 године у Црној Гори је живело 92,6% СРБА па је тај број захваљујући огромним комплексима, претњама и тотално политизованом попису вођеног од стране шаке јада Црногораца, 1948 године абнормално смањен.

 Резултат, 27 година касније  број Срба "спао"  чак на мизерних 1,78% то јест Срби су морали да се изјасне као "Црногорци". Пошто је сада број оних у Црног Гори који се изјашњавају као Срби знатно већи од 1,78%  (1948), Црногорцима су изнова прорадили комплекси и сада измишљају нови "Црногорски језик" који је чиста смејурија и заправо ни не постоји већ су додали 2 измишљена слова која звуче крајње безвезе.

Иначе, према попису становништва у Књажевини Црној Гори, 1909. године Српским језиком је говорило 95% становништва.

Да, дотични Црногорац је на овом форуму баш због "интересовања за јудаизам". Бога питај одакле је тај дошао овде да провоцира.

Vidis da sam se registrovao mnogo prije nego sto sam pisao ovdje,uostalom,ko si ti da ti ja polazem racune?

[serbian army]

Recently I asked one visitor from Montenegro about how many Serbs live in his hometown Podgorica and he proudly said "There have never been more Serbs". Also, all men I met ever in my life time from Montenegro declared themselves to be the Serbs. I just never had experience with such people like this new member.

And for Jews who read this, it is a very similar statement to those that claim Jesus was not a Jew but Judean ethnicity. Such statement is equivalent to statement that someone is Montenegro is not Serb but Montenigrian. With that logic Jews in Palestine are Palestinians and Jews in Samaria are Samarians.   

[HiWarp]

Recently I asked one visitor from Montenegro about how many Serbs live in his hometown Podgorica and he proudly said "There have never been more Serbs". Also, all men I met ever in my life time from Montenegro declared themselves to be the Serbs. I just never had experience with such people like this new member.

And for Jews who read this, it is a very similar statement to those that claim Jesus was not a Jew but Judean ethnicity. Such statement is equivalent to statement that someone is Montenegro is not Serb but Montenigrian. With that logic Jews in Palestine are Palestinians and Jews in Samaria are Samarians.

That's interesting because I used to work with someone who was from Montenegro but considered himself a Serb.

[Draughts]

Nista nisu Srbi zrtve,naprotiv.Srba imas koliko hoces,a sjever,Niksic i Podgorica vrve od srpstva.To sto neko zeli da ih prikaze kao zrtve,druga je stvar.Narod vise voli vjerovat da su njegovi preci neki junaci sto prezivjese Kosovo,nego obicni ljudi.
Ni ja,a ni vi necete nikad dokazati narodu svoje misljenje.On ce biti stalno podijeljen,i tako ce da propada.
I ako biste po ovoj vasoj istoriji,da su Crnogorci zapravo bili neki Srbi iz Crne Gore,tu dolazi do izrazaja ona vasa "Ne daj Boze da se Srbi sloze",jer se nesta ne slagase s ovima iz Crne Gore.Za primjer uzmite onaj rat iz 1862,kad ovi iz Srbije pogazise svoju rijec o vojnoj pomoci i kad "ispalise" ove iz Crne Gore.
Sve i da su te velike srpske teorije tacne,da su Crnogorci Srbi,ovi bi neki rekli da su Crnogorci najveci Srbi,i da je njihova istorija blistava a junastvo neizmjerno,dok bi velika vecina rekla da Crnogorac nije nista veci Srbin od ostalih,e to tek ne bi bilo uredu,jer ta srpska Crna Gora cuvala je cast i slobodu,dok je ostatak tog nekog srpstva bio pod osmanskim jarmom.
A da je mentalitet drugaciji u nekim mjestima,za to sam barem 100 posto upravu.Dok razlika naprimjer,izmedju zapadne Srbije i Crne Gore ne moze da se primijeti,razlika izmedju Crne Gore i juga je ocigledna,to pouzdano znam.

Vidis da sam se registrovao mnogo prije nego sto sam pisao ovdje,uostalom,ko si ti da ti ja polazem racune?

Шта ме брига Ђетићу када си се ти регистровао, а ко си ти да теби неко полаже рачуне?

[crnitrn]

 

Не можеш то да објасниш "комплексима". Нису то никакви комплекси, већ завера веома моћних скупина људи. Комунистима и Ватикану су Срби већ дуго времена кост у грлу, и пошто виде да Срби тешко савијају колена пред њима, решили су да нас распарчају и униште. Доћи ће на овај форум ускоро и неки "Војвођанер" који ће нас учити правој историји, називаће нас различитим али братским народом, и објашњавати како имамо потпуно различит менталитет од њих.

[crnitrn]

Шта је овим Црногорцима, изгледа да су већи комплексаши и од Хрвата.

1921 године у Црној Гори је живело 92,6% СРБА па је тај број захваљујући огромним комплексима, претњама и тотално политизованом попису вођеног од стране шаке јада Црногораца, 1948 године абнормално смањен.

 Резултат, 27 година касније  број Срба "спао"  чак на мизерних 1,78% то јест Срби су морали да се изјасне као "Црногорци". Пошто је сада број оних у Црног Гори који се изјашњавају као Срби знатно већи од 1,78%  (1948), Црногорцима су изнова прорадили комплекси и сада измишљају нови "Црногорски језик" који је чиста смејурија и заправо ни не постоји већ су додали 2 измишљена слова која звуче крајње безвезе.

Иначе, према попису становништва у Књажевини Црној Гори, 1909. године Српским језиком је говорило 95% становништва.

Да, дотични Црногорац је на овом форуму баш због "интересовања за јудаизам". Бога питај одакле је тај дошао овде да провоцира.

[voo-yo]

http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=14159

Internet Novine Serbske -> Arhiva -> Susedne zemlje
Srpsko pitanje u Crnoj Gori    
Rajo Vojinović    20/12/2010

Samo jasnim nacionalnim razdvajanjem Crnogoraca i Srba moguće je obezbijediti opstanak Srba na tom prostoru i crnogorski ideološki projekat učiniti dugoročno neodrživim

Naša intelektualna elita, čast rijetkim izuzecima, nakon raspada Jugoslavije tumara po ruševinama dva prethodna vijeka srpske istorije šireći komemorativno-defetističku psihologiju. S jedne strane, ona još uvijek robuje ideološkim stereotipima minulih vremena, a s druge strane, njen značajan dio se denacionalizuje i šićardžijsko-konvertitski prilagođava politici globalnih centara moći. Kod nas Srba se iz javne svijesti, naročito u intelektualnim krugovima, bezmalo izgubio osjećaj lične odgovornosti za opšte dobro. Među srpskim intelektualcima sve je manje Kočića, da u najtežem trenutku saopšte vjeru u nacionalnu ideju: „Gore nad nama srpsko je nebo/ Na njemu srpski sjedi Bog/ Oko njeg Srbi anđeli stoje/ Dvore Srbina Gospoda svog“.

Romantičari iz Vojvodine, a među njima posebno Laza Kostić Kostić – zaneseni dalekim ehom crnogorskih bojeva s Turcima, koji su za njih bili dostojni pjesničke hvale i prekora obrenovićevskoj Srbiji što ne čini „juriš za brata svog“ - zaslužni su što je stvoren mit o Crnoj Gori kao Srpskoj Sparti


ROMANTIČARSKI MIT O CRNOJ GORI

U epohi nacionalnog romantizma stvoren je mit o Crnoj Gori kao „Srpskoj Sparti“. Njegovi tvorci su naši romantičari iz Vojvodine, koja je, kao što znamo, tada bila u sastavu Austrougarske monarhije. Radičević, Zmaj, Jakšić, Kostić… ko će ih sve pobrojati! To se događalo u periodu kada su Srbijom vladali Obrenovići, koji su, s jedne strane, bili sve samo ne romantičari i koji su, s druge strane, u spoljnoj politici bili okrenuti Austriji. Naši pjesnici iz „Srpske Atine“ stoga nijesu imali povjerenja u Obrenoviće. Isto kao što i mi danas ne vjerujemo zvaničnom Beogradu koji vodi politiku dodvoravanja onima što su nas bombardovali i što i dalje nemilosrdno gaze po našim nacionalnim interesima. Obrenovići, opet, nijesu mogli imati oslon na Rusiju iz prostog razloga što je ruska politika na Balkanu u to vrijeme bila probugarska, što je direktno ugrožavalo srpske nacionalne interese u Staroj Srbiji. Knjaževina Crna Gora je, međutim, sve do Majskog prevrata i dolaska Petra Karađorđevića na presto, bila naslonjena upravo na Rusiju. Sanstefanski mirovni ugovor, potpisan u korist Bugara, a na štetu Srba, čija korekcija je obavljena na Berlinskom kongresu kada su i Srbija i Crna Gora stekle međunarodno priznanje, pokazao je svu složenost međunarodne pozicije Srbije toga vremena.
U takvim okolnostima Crna Gora je srpskim romantičarima iz Vojvodine bila logična inspiracija. S njom nijesu imali fizičkog dodira u mjeri koja bi im otkrila svu njenu suštinu i njenu vancivilizacijsku golotinju, pa ju je daleki eho njenih bojeva s Turcima činio dostojnom njihove pjesničke hvale i prekora obrenovićevskoj Srbiji što ne čini „juriš za brata svog“. Srpski romantičari su Crnu Goru tada okovali u zvijezde. Ona je za njih bila „ponosito st’jenje“, „pokosovski zbjeg“, „srpske krune drago kamenje“. Lovćen je postao „Olimp Srpstva“, a Crnogorci „zatočnici kosovske misli“. I taj površni romantičarski stereotip kod naše intelektualne elite traje do naših dana. Naši intelektualci danas se čude šta se to desilo sa „Srpskom Spartom“, kako je moguće da se ona odriče Kosova i predaka, srpskog jezika i ćirilice, kako je moguće da je Srpska Crkva na njenom tlu izložena gonjenju? Njihov odgovor na ta pitanja je isuviše površan i on glasi: uzrok je Đukanovićeva vlast, koja je korumpirana i ucijenjena od strane svjetskih moćnika. Problem je, nažalost, mnogo dublji. Takva Đukanovićeva vlast nije uzrok nego je posledica.
Valjalo bi se zamisliti nad činjenicom da najznačajniji Srbi tih vremena iz crnogorskog najbližeg okruženja nijesu nimalo romantičarski doživljavali Crnu Goru i Crnogorce. Stefan Mitrov Ljubiša, na primjer, kad piše o Crnogorcima, piše o njihovoj krađi i prekrađi crkvenih zvona po Paštrovićima. Arhimandrit Nićifor Dučić je proglašenje Crne Gore za knjaževinu 1851. okarakterisao riječima: „Eto nove nesreće srpskome narodu!“ Nekoliko decenija kasnije Jovan Dučić je o svom trošku u Trebinju podigao spomenik Njegošu, ali u njegovim djelima nećete naći ni slova u slavu Crne Gore. To nije slučajno. Nijedan Bokelj, nijedan Hercegovac, nijedan Paštrović niti Brđanin nije ostavio pisani trag o Crnoj Gori i Crnogorcima koji bi bio podudaran sa stavovima srpskih romantičara iz Vojvodine. Jedan od rijetkih znamenitih Srba koji je zapazio tu činjenicu i javno o njoj progovorio jeste Miloš Crnjanski.

I sam Njegoš, koji je „Gorskim vijencem“ „prestvorio kosovsku legendu i Kosovo popeo za još jedno nebo“, ostavio je pisane tragove o plemenskom zlu crnogorskom

O Crnoj Gori i Crnogorcima niko nije objektivnije pisao od Svetog Petra Cetinjskoga. „Vi ste od Boga odstupili i straha božija izgubili, vi ste grehotu i sramotu zaboravili, vi za dušu i poštenje ne mislite, vi se ne možete krvi bratske nasititi, vaša slava, vaše poštenje, vaša pohvala i dika i vaše junaštvo stoji u vašu domaću rat i neslogu, u koju svoju najvišu sreću i radost nahodite“, pisao je cetinjski čudotvorac Katunjanima maja 1822. godine uz gorki zaključak da „istini i pošten čovjek ne ima među ovim narodom mjesta“. Ovim tonom pisane su sve njegove poslanice. Da bi razumjeli šta se danas događa sa Crnom Gorom neophodno je dati pošten odgovor na sledeće pitanje: Jesu li ovi ljudi kojima se na ovakav način obraćao Sveti Petar Cetinjski bili bliži razbojnicima, ili zatočnicima kosovske misli? I sam Njegoš, koji je „Gorskim vijencem“ „prestvorio kosovsku legendu i Kosovo popeo za još jedno nebo“ (M. Bećković), ostavio je pisane tragove o plemenskom zlu crnogorskome. Tako on u pismu proti Georgiju Nikolajeviću iz 1850. piše o posledicama crnogorske izopštenosti iz civilizacije: „Ta svešteni edem da je ovakva sudbina postigla, bi se već zla prepunio i zlom otrovao. Crnu Goru je svakojako zlo pratilo, u njoj malo poprijed nije smio ni Evropejac svobodno ući, nego su se krijući uvukovali, kao što se kradom uvukuju po konopima u brodove trgovačke evropejski pacovi te se preseljavaju iz Evrope u Ameriku… Crna Gora je samo zlo kako je zli narok goni, i ja koji sam njen sin ne mogu joj ime proizreći što se neću zgroziti“.

Njegošev naslednik Danilo odgovoran je za stvaranje crnogorske nacije. U cilju realizacije te svoje namjere ovaj knjaz nije birao metode. Počeli su krvavi progoni neistomišljenika i zatiranja čitavih bratstava i porodica


ZATIRANJE SRPSKOG IDENTITETA

U takvoj, dakle, Crnoj Gori Njegoševom nasledniku Danilu je godinu dana kasnije palo na pamet da pravi državu i da se proglasi za svjetovnog vladara. Uzalud ga je narodni pametar Sula Radov upozoravao: „Gospodare, što će brod u kamenicu“? I to je, a ne komunistička revolucija (kako to stereotipno misli naša intelektualna elita), bio ključni trenutak u stvaranju crnogorske nacije. U cilju realizacije te svoje namjere Zeko Maniti (tako su knjaza Danila zvali podanici) nije birao metode. Počeli su krvavi progoni neistomišljenika i zatiranja čitavih bratstava i porodica. I danas se u Crnoj Gori dobro pamte njegovi zločinački pohodi na Kuče i Bjelopavliće, kao i zatiranje bjelopavlićkog bratstva Kadića, u režiji njegovog brata vojvode Mirka Petrovića. Marko Miljanov je u djelu „Pleme Kuči u narodnoj pjesmi i priči“ zapisao kako su kučki nevoljnici polovćenskim ubicama koji su im klali starce, žene i djecu u kolijevkama, dovikivali iz zbjegova: „Ne udri brata Srbina, Crnogorče, crn ti obraz ka ti i jest, mimo braće“. Vasojevićki vojvoda Miljan Vukov Vešović, piše 12. decembra 1870. kraljevskom namjesniku u Srbiji Jovanu Ristiću: „Knjaz opravdano sumnja i drži da sam ja most između Srbije i Crne Gore“. Isti taj knjaz, i kasnije kralj Nikola, gonio je stanovništvo novopripojenih teritorija da nosi crnogorsku dvorsku nošnju sa kapama na kojima je pisalo N. I (Nikola Prvi), da „zbore“ podlovćenskim katunskim govorom, a Srpsku gimnaziju u Pljevljima, osnovanu pod turskom okupacijom 1901. je odmah, nakon uspostavljanja crnogorske vlasti 1913. preimenovao u Kraljevsku crnogorsku državnu gimnaziju. Sintagmu „terazijski Crnogorci“, koju danas obilato eksploatišu Đukanović i njegovi ideološki saborci u Podgorici, prvi je upotrebio upravo knjaz Nikola u vrijeme tzv. „Bombaške afere“s početka dvadesetog vijeka. Šta je sve to, ako nije utjerivanje crnogorske posebnosti u odnosu na ostale Srbe?

Istina, ta danilovsko-nikolinska državotvornost jeste bila utemeljena na srpskom narodnosnom osjećanju, ali isto tako i još više na ideologiji podlovćenskog nadsrpstva, koja je oblikovana upravo na matrici srpskog nacionalnog romantizma iz Vojvodine. Cilj je bio obezbjeđivanje prednosti za cetinjski u odnosu na beogradski dvor, u trenutku neminovnog ujedinjenja Srba u jednu državu. Zbog toga je Nikola stalno govorio da Crna Gora ima istorijsko pravo na „prvjenstvo u Srpstvu“. Tu ideologiju, koja je kasnije prerasla u mentalitetsku osobinu značajnog dijela stanovništva Crne Gore, najbolje je definisao Milovan Đilas u romanu „Crna Gora“ sledećim riječima: „Srbin sam Crnogorac. Srbin sam jer sam Crnogorac. Nijesam Crnogorac što sam Srbin, nego Srbin što sam Crnogorac. Mi Crnogorci, mi smo so Srpstva“. A pošto su so Srpstva, to onda logično znači i da moraju biti povlašćeni u Srpstvu, štaviše da je njihovo neotuđivo pravo da vladaju Srpstvom! To je bila suština ideologije cetinjskog dvora – interes lične vlasti iznad svake realnosti. Kakva pretencioznost, kakva megalomanska ambicija! Nijesu, dakle, Crnogorci sami po sebi bili nosioci kosovskog zavjeta, nego su takvi bili zbog toga što je u datom istorijskom trenutku tako htio njihov Gospodar. Jer, Crnogorci se, budući da nikad u istoriji nijesu uspjeli da uspostave građanski sistem vrijednosti, bez Gospodara ne mogu ni zamisliti. Zato se nikad u crnogorskoj istoriji nije desila smjena vlasti na izborima. Ta psihologija lako se u naše vrijeme, uz podrazumijevajuću pripomoć inostranih centara moći, pretvorila u svoju suprotnost. Od nadsrba do antisrba – to je putanja istorijskog klatna današnjih crnogorskih konvertita.

1918. naši preci su samovoljno ukinuli crnogorsku državu, zbog toga što im je istorijsko iskustvo nedvosmisleno pokazalo da je crnogorska državotvorna ideja – ideja civilizacijske nemoći. Ta Crna Gora nije, prije svega, imala ekonomsku podlogu državnog suvereniteta, pa se kao takva zaista i pokazala kao „brod u kamenicu“. Samim tim ona nije mogla imati odgovore na ključna civilizacijska pitanja toga vremena. Ona je bila zaostala i totalitarna tvorevina, bez institucija, osuđena na civilizacijsko nazadovanje. Sve to je, a ne nikakva „beogradska velikosrpska zavjera“, dovelo do njenog urušavanja. Uostalom, sve to se jasno vidi iz teksta odluka Podgoričke skupštine. Takva civilizacijska nemoć ideje cetinjske državotvornosti učinila je nemogućim i proces prirodnog formiranja crnogorske nacije, pa je njeno oblikovanje u dvadesetom vijeku, iz svima znanih razloga, nastavljeno revolucionarnim komunističkim nasiljem obnavljanja iste takve Crne Gore, sa snažnim i beskompromisnim otklonom od vjekovne srpske integralističke tradicije. Pasja groblja i Zidani mostovi su logičan nastavak utjerivanja crnogorske posebnosti iz vremena Zeka Manitoga. Logičnu kulminaciju tog nasilja doživljavamo danas, kada je crnogorska država krenula u proces konačnog uobličavanja crnogorskog na bazi brutalnog zatiranja srpskog identiteta, po obrascu: crnogorska država-crnogorska nacija-crnogorski jezik-crnogorska crkva.

„Srbin sam Crnogorac. Srbin sam jer sam Crnogorac. Nijesam Crnogorac što sam Srbin, nego Srbin što sam Crnogorac. Mi Crnogorci, mi smo so Srpstva“: Milovan Đilas u romanu „Crna Gora“


DINARSKI KOZARI I NOVOCRNOGORCI

Dobra je, ali bojim se i parolaška, poruka predsjednika naše matične države da Srbija treba da bude lider u regionu. Srbija zaista može da bude lider u regionu, ali to nikako ne može biti sve dok bude vodila ovakvu politiku prema srpskom narodu van njenih granica. Regionalnu snagu Srbiji danas mogu dati jedino Srbi van njenih granica, jer samo preko njih u ovakvim okolnostima ona može ostvarivati snažan regionalni uticaj. Postojanje Republike Srpske, kao i trećine stanovništva srpske nacionalne pripadnosti i dvotrećinski većinske srpske jezičke zajednice u Crnoj Gori, samo po sebi znači da Srbija drži ključ regionalne stabilnosti u svojim rukama. Srpski potencijal u nametnutom crnogorskom državnom okviru, kao što pokazuju ove brojke, izuzetno je veliki, ništa manji od srpskog potencijala u nametnutoj BiH. Odrekne li se, ne daj Bože, Srbija svoga naroda u Crnoj Gori i Republici Srpskoj, ni sama neće imati budućnosti. U toj varijanti nastaviće se dalje komadanje srpskih etničkih teritorija i svođenje Srbije na nekadašnji beogradski pašaluk. Takva Srbija bila bi beznačajna i nemoćna državna tvorevina. I u toj priči leži istorijska odgovornost naše intelektualne elite. Stoga je po našu nacionalnu budućnost mnogo opasna priča istaknutog člana SANU, koji Srbe van sliva tri Morave posprdno naziva dinarskim kozarima. Na taj način on liječi njegove golootočke frustracije i srpsko ime svodi na Pomoravlje. Iako ima istine u njegovim tvrdnjama da su dinarski Srbi u dvadesetom vijeku nanijeli mnogo problema Srbiji, ništa manju važnost od te istine nema činjenica ko tu istinu saopštava. Nijesu li ti Dinarci bili njegovi ideološki istomišljenici, saborci i drugovi? Ne bi li onda bilo logično da je on bio njihov protivnik, a ne saborac i jednomišljenik? Bog nam je svjedok, ne voli on Pomoravlje više od bilo koga od nas ovdje prisutnih. Njegovi lični životni porazi su nažalost i naši nacionalni porazi, pa bi bar zbog naših potomaka bilo dobro da on i njemu slični konačno priznaju da su poraženi i da se suoče sa svojim ideološkim zabludama. Zar primjer Crne Gore najbolje ne pokazuje kuda vodi odlazak iz jedne u drugu krajnost?

Milo Lompar, profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu, u nedavnom intervjuu Srpskom radiju iz Podgorice govorio je o zatiranju srpskog jezičkog identiteta u Crnoj Gori i tom prilikom kazao da „Srbi više ne nose odgovornost za Crnu Goru. Žao mi je što je to tako, ali to su činjenice i posledica istorijskog ishoda“. On potpuno opravdano donosi sud da „ne treba ulaziti u prava drugih. Prava drugih su njihova. Oni treba o njima da brinu i to nije srpska briga. Srpska briga je da Srbi brinu za sebe“. Lompar je tada rekao i ovo: „Važno je da se univerzalizuje problem. Vrlo često će to političari izneveriti – takav je posao političara. Oni su predviđeni da izneveravaju ono što u njih ulažemo, ali pitanje treba neprekidno obnavljati“. Upravo tako: srpska intelektualna elita, ne samo u Crnoj Gori nego na svesrpskom prostoru, srpsko pitanje u Crnoj Gori mora postaviti na ovaj način i samim tim izvršiti pritisak na našu političku elitu da isto to pitanje postavi na isti način. A da bi se to desilo, prethodno je potrebno da ona prevrednuje više nego površne pseudoromantičarske sudove o Crnoj Gori i njenoj prošlosti, da ih oslobodi nikolinsko-đilasovskih ideoloških okova, da shvati da je cijepanje naroda u Crnoj Gori na dvije antagonizirane nacionalne zajednice, srpsku i crnogorsku, rezultat istorijskog procesa, te da Srbi u Crnoj Gori danas žive pod okupacijom svoje dojučerašnje braće i da im prijeti nasilna asimilacija. Samo jasnim nacionalnim razdvajanjem te dvije zajednice moguće je obezbijediti opstanak Srba na tom prostoru i crnogorski ideološki projekat učiniti dugoročno neodrživim. Besplodna citatologija istorijskih izvora, koji pokazuju da su svi Crnogorci prije 1945. bili Srbi i ubjeđivanje današnjih Crnogoraca da su i oni Srbi, ideolozima novocrnogorstva samo daje dodatni zamah, daje im alibi kako mi Srbi, eto, ugrožavamo njihovu nacionalnu samobitnost. Njih u ovom slučaju istina ne zanima. To je jednako jalov posao kao što bi bio jalov posao ubjeđivanje Bošnjaka da su i oni Srbi.








Izvor:
Pečat


©www.SrpskaDijaspora.info, 2001-2007
[email protected]